Током двадесет година деловања Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника ликовних и примењених уметности (1972-1991) откупљена су дела више од двеста уметника, настала у раном периоду њиховог стваралаштва. На тај начин настала је збирка кроз коју можемо стећи увид у формативне периоде многих уметника који су већ током примања стипендије Фонда остваривали значајну уметничку активност у нашој средини.

Стални фонд основан је одлуком Управног одбора Удружења ликовних уметника Србије на седници одржаној 10. априла 1972. године, након чега су исте године Београдска заједница културе и Удружење ликовних уметника Србије потписали први уговор о додељивању средстава за подршку младим уметницима. Из Правилника фонда може се видети да Фонд има својство правног лица и да му је седиште при Удружењу ликовних уметника Србије, да средства за текући административни рад Управног одбора Фонда обезбеђују УЛУС и УЛУПУДС, а стипендије уметницима финансира Београдска заједница културе. Правилником је дефинисано да ове три стране (Београдска заједница културе, УЛУС и УЛУПУДС) за сваки двогодишњи период бирају чланове Управног одбора чији задатак је био да расписују јавне конкурсе, утврђују услове конкурса, врше избор корисника, да се старају о склапању уговора и његовом извршењу, да прате рад корисника фонда и врше одабир и процену вредности уметничких радова понуђених за компензацију. Право учeствовања имали су они чланови УЛУС-а и УЛУПУДС-а који су у моменту пријаве на конкурс млађи од 35 година, нису у радном односу и не примају другу стипендију, а својим стваралаштвом доприносе културној сцени Београда. Са сваким корисником Фонда склапан је уговор којим се прецизира месечни износ који ће се исплаћивати у периоду од две године на име аванса за дела која ће корисник уступити Фонду. Управни одбор Фонда је посећивао изложбе и радне просторе корисника, и том приликом бирао радове којима се компензовала стипендија. Уметници су имали право коришћења ове стипендије највише два пута. Фонд се са своје стране обавезивао да што чешће организује изложбе откупљених радова и да активно промовише збирку.

Додатна средства за Фонд обезбеђивана су од радних колектива, друштвено-политичких организација, институција и појединаца, а касније и продајом уметничких дела. Средства која је Београдска заједница културе (касније ГСИЗ културе) уплаћивала на име стипендија за двадесет пет корисника у двогодишњем трајању понекад нису била сасвим утрошена, због прекида коришћења стипендије код уметника који су засновали радни однос или су се одселили у иностранство. Од овако увећаних средстава у наредној години стипендиран је био већи број уметника. Такав је случај из 1974-1975. године, када је откупом са изложбе у „Галеници“ претходне године обезбеђен износ једне стипендије новом кориснику, те је она одлуком УО Фонда додељена сликару Душану Оташевићу на време од пет месеци, као кандидату са највећим бројем гласова после избора двадесет пет корисника. Током друге декаде услед растуће инфлације у Југославији почеле су тешкоће са овим начином финансирања корисника, тако да је износ стипендије дефинисан на почетку двогодишњег периода врло брзо бивао обезвређен. У извештају последњег Управног одбора наводи се смањено интересовање уметника за пријављивање на конкурс Фонда младих услед ових околности. У последњој генерацији финансирано је само 17 стипендиста, како би укупна сума, знатно умањена инфлацијом, била распоређена на мањи број корисника.

Како је број откупљених дела нарастао, а главнина средстава усмеравана је на подршку стваралаштву младих уметника кроз стипендије, појавили су се проблеми са одржавањем и чувањем збирке. Правилник фонда ни на који начин не дефинише даље поступање са радовима Фонда осим да их треба чувати у форми сталне збирке. Од самог почетка испробавају се различити модели одрживости збирке, па су све изложбе продајног карактера. У извештају о активностима Фонда за 1972-1973. годину описује се изложба у Дому ЈНА (септембар-октобар 1973) као резиме двогодишњег периода кроз избор 63 рада од 26 стипендиста. По отварању упућена су писма у око 30 већих београдских привредних организација са молбом да се дела откупе у циљу стипендирања нових младих уметника. Ниједно предузеће није одговорило. Једини приказ о изложби објавиле су Омладинске новине под називом „Стипендирано сликарство“ аутора М. Блануше: „Посматрајући изложбу радова стипендиста Фонда из угла савремених токова и збивања у уметности код нас, стиче се утисак да су организатори и одговорни фактори веома добро упознати са могућностима уклапања младих у те савремене токове. Остаје, међутим, питање: шта учинити са две стотине откупљених радова од којих већина сигурно неће доспети у галерије, музеје или приватне збирке.“ Исте године у новембру-децембру одржана је изложба радова Фонда у „Галеници“: „…организована је изложба мањег обима у ресторану друштвене исхране овог предузећа. Са изложбе је откупљена једна слика и три графике, а износ је намењен стипендирању новог корисника. Изложбу је посетило преко 4 000 радника овог предузећа.“ Ипак, ово је био један од ретких случајева да су уметнички радови откупљивани. Како је наведено у анализи претходног периода рада Фонда у Извештају за 1984-1985. годину, уметнички радови збирке Фонда младих не потпадају под категорију такозваног „лако доступног дела“ која има много боље изгледе за продају. Откупним ценама је дефинисана вредност дела при набавци и касније се није прибегавало ревалоризацији дела како би се она можда повољније продала. Значајна активност спровођена током попуњавања збирке Фонда младих била је дефинисање Језгра фонда, скупа дела која чине окосницу збирке и која неће бити отуђивана. 

Поред покушаја да се поједини радови продају, у Извештају УО фонда за 1984-1985. предлаже се трајно уступање радова музејима и галеријама у Београду и Србији ради попуњавања збирки, и  привремено уступање радним организацијама за излагање у пословним просторијама, што није никад реализовано. Међутим, током дужег периода оствариван је специфичан вид пословања Фонда и популаризације збирке путем позајмица за снимање филмова и серија. Из документације Фонда младих може се видети да су радови из Фонда позајмљивани Телевизији Београд за потребе сценографије у више наврата: 1979. године за снимање серије „Врућ ветар“, 1982. за емисију „Мачка на крову“, 1984. за снимање серије „Ново позориште у кући“ и драме „ДР“, а током 1986. и 1987. коришћени су за снимање серије „Бољи живот“. Радови из Фонда младих позајмљени су и 1991. године Авала филму за сценографију филма „Велика фрка“.

Збирка таквог обима као што је Фонд младих захтева сталан стручни и организациони рад: обрада каталошких података, израда картотеке, манипулација и одржавање радова, периодични пописи, издвајање радова за трајно језгро фонда, валоризација дела, затим осигурање, организовање изложби и осталих видова сарадње. Све послове око збирке Фонда младих радио је, поред свих својих редовних обавеза, Владета Војиновић, кустос запослен у Удружењу. Потреба за сталним радним местом кустоса збирке са пуним радним временом препозната је још у извештају УО Фонда за 1982-1983. годину. У истом извештају као други кључни проблем Фонда младих наводи се недостатак простора, јер тада је око 1000 дела било на неодговорајући начин ускладиштено у подруму УЛУС-а у Баба Вишњиној 19, привременом седишту УЛУС-а. О решавању проблема простора разговарало се тада и са председником Скупштине града Богданом Богдановићем, али без успеха. Збирка је често пресељавана пратећи динамику премештања седишта Удружења. Почетак стварања збирке коинцидира са реконструкцијом Павиљона “Цвијета Зузорић” и десетогодишњим периодом када УЛУС није корисник Павиљона, у коме је иначе смештен од 1945. године па све до данас. Други простори којима је удружење располагало су се мењали, прво је због губитка галеријског простора у Делијској улици збирка била премештена у наведени неусловни подрум у Баба Вишњиној улици, затим је после рушења Павиљона у Масариковој улици смештена у стан у Мишарској улици, да би 2018. губитком тог простора услед реституције најзад била пренета у депо Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“, где се и данас налази.

Лого Фонда младих, 1973.
Аутор графичког дизајна: Милош Ћирић

Лого Фонда младих, 1979.
Ауторка графичког дизајна: Љиљана Манзаловић